stran

strȃn prid. <odr. -ī>
DEFINICIJA
1. koji je sa strane, koji je izvan nekog kruga ljudi; nepozvan
2. koji je iz drugog kraja ili iz druge zemlje; tuđ
3. koji nije svojstven komu ili čemu, koji je tuđ [to je meni strana stvar (običaj, postupak); to je meni strano]
SINTAGMA
strano tijelo 1. med. vanjski predmet koji je dospio u ljudski organizam (ozljedom, gutanjem itd.) 2. pren. pridošlica za koga starosjedioci smatraju da se nije udomaćio u nekoj sredini
ETIMOLOGIJA
vidi strana

Hrvatski jezični portal. 2014.

  • stran — stran·ger·hood; stran·gler; stran·gles; stran·gu·la·tion; stran·gu·ry; stran·ner; stran·ger; stran·gle; stran·gu·late; …   English syllables

  • Stráň — ist der Name mehrerer Orte in Tschechien: Stráň, Ortsteil von Potůčky, Okres Karlovy Vary Stráň, Ortsteil von Sadov, Okres Karlovy Vary; siehe Stráň (Sadov) Name eines Berges in den Weißen Karpaten nahe der Quelle der Teplica …   Deutsch Wikipedia

  • strȃn — prid. 〈odr. ī〉 1. {{001f}}koji je sa strane, koji je izvan nekog kruga ljudi; nepozvan 2. {{001f}}koji je iz drugog kraja ili iz druge zemlje; tuđ 3. {{001f}}koji nije svojstven komu ili čemu, koji je tuđ [to je meni ∼a stvar (običaj, postupak);… …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

  • stran|gu|ry — «STRANG gyuhr ee», noun. a slow, painful emission of urine, drop by drop. ╂[< Latin strangūria < Greek strangouríā < stránx, strangós a drop squeezed out + oûron urine] …   Useful english dictionary

  • stran — variant of strand n.4 …   Useful english dictionary

  • strán — í ž (ȃ) 1. s prilastkom vsak od obeh delov z umišljeno črto, ravnino razdeljenega predmeta, prostora: desna, prazna stran ceste; leva stran dvorane; ena stran hiše je bila ob bombardiranju porušena / leva stran vrat je zastekljena levo krilo //… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • STRAN — Société des transports de l agglomération nazairienne Nouveau logo de la STRAN 2009 Création Mai 1979 Dates clés 1979, 1984. 2009 Fondateur(s) …   Wikipédia en Français

  • stran — estran …   Dictionnaire des rimes

  • Stráň (Sadov) — Stráň …   Deutsch Wikipedia

  • stran´gler — stran|gle «STRANG guhl», verb, gled, gling, noun. –v.t. 1. to kill by squeezing the throat to stop the breath: »Hercules strangled a snake with each hand. 2. to choke; suffocate: »His high collar seemed to be strangling him. SYNONYM(S): throttle …   Useful english dictionary

We are using cookies for the best presentation of our site. Continuing to use this site, you agree with this.