štaubati

štàubati nesvrš. <prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje>
DEFINICIJA
reg.
1. posipati sitnim šećerom ili šećerom u prahu, šećeriti
2. meton. posipati brašnom, pobrašniti
ETIMOLOGIJA
vidi štaub

Hrvatski jezični portal. 2014.

  • štaub — štàub m DEFINICIJA reg. šećer u prahu, usp. štaubcuker ETIMOLOGIJA njem. Staub: prah ≃ stauben: štaubati …   Hrvatski jezični portal

We are using cookies for the best presentation of our site. Continuing to use this site, you agree with this.