lice


lice
líce sr
DEFINICIJA
1. a. prednja strana glave čovjeka od čela do brade [bucmasto lice; lijepo lice] b. prošireno, lice kao izraz raspoloženja [vedro lice; kiselo lice; pokazati lijepo lice (komu) biti ljubezan, susretljiv prema komu] c. pren. karakter, narav [pokazati svoje pravo lice; čovjek s više lica]
2. meton. sama osoba [poznato lice; sama nova lica]
3. pren. poseban i prepoznatljiv aspekt čega [dva lica pravde; neprihvatljivo lice kapitalizma]
4. prednja strana čega [lice zgrade pročelje, fasada; lice tkanine, opr. naličje]
5. uloga u dramskom djelu
6. srp. osoba, v. [vojno lice, pov. u SFRJ, profesionalni vojnik; osoba zaposlena u vojsci, vojna osoba (oficir, podoficir ili vojni službenik)]
7. gramatička kategorija koja označuje osobu koja govori, kojoj se govori i o kojoj se govori (u jednini i množini)
8. lice osobe nalik na neku životinju [mišje lice]
SINTAGMA
govorno (prvo) lice gram. lice koje govori o sebi (jedem, jedemo);
konjsko lice 1. duguljasto lice jačih vilica, izduženo četvrtasto lice 2. v. horseface;
lisičje lice antipatično lice prepredene osobe;
negovorno (treće) lice gram. lice koje ne govori o sebi niti mu je govor upućen (jede, jedu);
ptičje lice sitno lice, lice sitnih oštrih crta i obično šiljata nosa;
sugovorno (drugo) lice gram. lice kojem je govor upućen (jedeš, jedete)
FRAZEOLOGIJA
čovjek (osoba, žena) bez lica onaj čija fizionomija ništa ne govori, onaj koji ima prazno lice, nemarkantna osoba, onaj koji je zbrčkan u licu;
licem u lice, usp. oči u oči, v. oko ;
na licu mjesta služb. admin. na mjestu događaja;
reći u lice reći otvoreno, bez oklijevanja;
s dva lica imati lice i naličje izrađeno tako da se jednako mogu nositi izvana
ETIMOLOGIJA
prasl. i stsl. lice (rus. licó, polj. lice) ≃ v. lik

Hrvatski jezični portal. 2014.

  • lice — lice …   Dictionnaire des rimes

  • lice — 1. (li s ) s. f. 1°   Lieu préparé pour les courses, les combats, les tournois. •   Il suffit qu une fois il entre dans la lice, CORN. Cid, IV, 5. •   Sire, à tout combattant la lice était ouverte, TH. CORN. Geôlier de soi même, II, 3. •   Une… …   Dictionnaire de la Langue Française d'Émile Littré

  • lice — Lice, Curriculum equestre palis ac tela septum. Le lieu à faire tournois à cheval, ainsi appelé, par ce qu il est remparé de palis et traversins d un costé et d autre de la toile, lequel equippage s appelle proprement Lices. Une lice et lieu pour …   Thresor de la langue françoyse

  • Lice — (l[imac]s), n.; pl. of {Louse}. [1913 Webster] …   The Collaborative International Dictionary of English

  • lice — [ laıs ] noun plural small insects that live on people s skin and in their hair. Lice is the plural of LOUSE …   Usage of the words and phrases in modern English

  • lice — [laıs] n the plural of ↑louse 1 …   Dictionary of contemporary English

  • lice — s. f. O mesmo que liça …   Dicionário da Língua Portuguesa

  • lice — [līs] n. pl. of LOUSE …   English World dictionary

  • lice — 1. lice [ lis ] n. f. • 1155; frq. °listja « barrière » 1 ♦ Anciennt Palissade. Par ext. Espace circonscrit par cette clôture, réservé aux exercices ou aux compétitions. Par anal. Champ clos où se déroulaient des joutes, des tournois. ⇒ 2.… …   Encyclopédie Universelle

  • líce — a s (ȋ) 1. nav. mn. del obraza ob strani nosu in ust: napihniti lica; poljubiti na obe lici; uščipniti v lice; pobožati otroka po licu; po licih tečejo solze; bleda, napeta, rdeča, povešena, vroča lica; eno lice je že obrito; jamica na licu;… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika


We are using cookies for the best presentation of our site. Continuing to use this site, you agree with this.